Публичные лекции

субота, 26. април 2014.

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

НЕКОЛИКО ДАТУМА ИЗ ИСТОРИЈЕ РУСКО-СРПСКИХ ЈЕЗИЧКИХ КОНТАКАТА

Литература:

Ј. Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама. Фото Футура, Београд, 2004.
А. Младеновић, Типови књижевног језика код Срба у другој половини XVIII и почетком XIX века, Нови Сад, 1973.

1262. - русизми се срећу у "Иловичкој крмчији", најстаријем сачуваном препису "Крмчије" Светога Саве (српска редакција старословенског језика);
писма од 1. 9. 1718. и 20. 10. 1721. - молба митрополита Мојсија Петровића руском цару Петру Великом да му пошаље, између осталог, књиге и руске учитеље;
1722. - позитиван одговор на молбу;
1. 10. 1726. - руски учитељ и преводилац Максим Суворов отвара словенску школу у Сремским Карловцима; донео је из Русије 400 примерака буквара "Первое учение отроком" Т. Прокоповича из 1722. године, 70 примерака словенске граматике М. Смотрицког издате 1721. године, 10 примерака речника "Лексикон треязычный, сиречь речений славенских, еллино-греческих и латинских сокровище" из 1704. године;
1733. - обраћање митрополита Вићентија Јовановића, наследника митрополита Мојсија Петровића Духовној Академији у Кијеву; у Сремске Карловце долази прва група од шест учитеља, а најзначајнији је Емануил Козачински; он отвара "Славенско-латинску школу" која је била према Ј. Скерлићу "богословско-учитељско училиште" (Collegium slaveno-latino carloviciense, 1733-1737); они шире руску редакцију црквенословенског језика која потом постаје званични језик српске цркве;
1755. - митрополит Павле Ненадовић прештампава граматику М. Смотрицког.