СЕРБСКИЙ ЯЗЫК
ГЛАС И СЛОВО Х У "РЈЕЧНИКУ" ВУКА КАРАЏИЋА (1787-1864)
Д. Ћупић, "Вуков однос према х у српскохрватском језику". Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 17/2, 1988: 297-303.
- постоји х у "Писменици" из 1814. (историјска категорија; углавном у страним речима);
- х се не среће у "Рјечнику" (1818), нити у "Граматици" уз "Рјечник" (сем у неколико случајева, као што су архиђакон, архимандрит, ах! и др.; узвик ах!, на пример, упућује на а!, ух! и у!);
- х изоставља (дунути, манути) или супституише са в (сув, глув), г (дођог, нађог), ј (смеј) и к (женик);
- до првог издања "Рјечника" (1818) Вук није знао "да у народу овога гласа има" (изгубио се у највећем броју говора); с х се "особито мучио" (Д. Ћупић);
- у "Рјечнику" из 1852. налази се више од 450 речи које почињу са х (даје и паралелне ликове типа глух/глув) итд.;
Uploaded on Nov 6, 2011 by SinisaChadjim
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.