РУССКИЙ ЯЗЫК КАК ИНОСТРАННЫЙ

РУСКИ ЈЕЗИК ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

• Литература: Дара Дамљановић, Руски језик у Србији. Уџбеници до 1941. године. Филозофски факултет, Београд, 2000.

Статус руског језика "увек је зависио од нивоа 

и квалитета друштвено-политичких односа 

између две земље". (Дамљановић: 2000: 143)

• Дипломатски односи између Краљевине СХС и Русије (Совјетског Савеза) после Октобарске револуције: односи су прекинути (до 1940. године);
• Званичне везе: везе су замрзнуте;
• Услови за наставу руског језика: веома су неповољни; дошло је до редукције наставе;
• Настава руског језика у школама: у већини школа укинута је настава руског језика;
• Друштво за живе језике и књижевности: ово Друштво, које су основали београдски наставници страних језика 19. 11. 1920. године, није уврстило руски језик у нови наставни план за гимназије (1921);
• Настава руског језика у учитељским школама: настава је постепено угашена; од школске 1930/31. године руски језик се више не предаје;
• Настава на Филозофском факултету Универзитета у Београду: руски језик се предаје као главни и други стручни предмет;
• Настава у другим просветним установама: руски језик се предаје у Војној академији, Теолошком факултету, богословијама, Музичкој академији;
• Министарство просвете: двадесетих година издаје наредбу о учењу словенских језика (руског, чешког или пољског) у седмом и осмом разреду реалних гимназија; због недостатка одговарајућег кадра повлачи наредбу;
• Уџбеници: почетком Првог светског рата уништено је у току штампе прво издање капиталног дела из руске фонетике и ортоепије Радована Кошутића; друго издање објављује 1919. године Руска академија наука; одштампани су треће издање средњошколске граматике М. Анђелковића (1922), треће издање уџбеника "Руски примери" Р. Кошутића (1926), прво издање гимназијског уџбеника С. М. Куљбакина (1929) и др.

The seventh Kustendorf International Film and Music Festival

Published on 19 Jan 2014 by Kustendorf Festival