ZWIĄZKI FRAZEOLOGICZNE W JĘZYKU POLSKIM

ZJEŚĆ (Z KIMŚ) BECZKĘ SOLI // ZJESZ BECZKĘ SOLI, NIM POZNASZ DO WOLI // CHCĄC CZŁOWIEKA DOBRZE POZNAĆ, TRZEBA Z NIM BECZKĘ SOLI ZJEŚĆ

Krab i śledź (Marek Makarewicz)

("Chcąc poznać przyjaciela, trzeba z nim beczką soli zjeść.")

Arystoteles - Etyka Eudemejska

Uploaded on Jan 12, 2012 by marcyk54

СОПОСТАВИТЕЛЬНАЯ ЛИНГВИСТИКА

ОБЩИЕ НАПРАВЛЕНИЯ РАЗВИТИЯ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СЛОВ JOUER – JEU/ ИГРАТЬ – ИГРА ВО ФРАНЦУЗСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

В.С. Петрина, Фразеологический потенциал слов jouer – jeu/ играть–игра и их дериватов во французском и русском языках

Vidéo promo de l'Université du Québec à Montréal.

Uploaded on Aug 31, 2011 by UQAM | Université du Québec à Montréal

ПСИХОЛИНГВИСТИКА

СИНЕСТЕЗИЯ

А.В. Рачковская (Минск), Синестетическая метафора как способ представления невербальных компонентов коммуникации во фразеологии

«красный крик» (А. Блок), «голос ржаной, как колос» (Вел. Хлебников), «нервный, с мокрыми краями басок» (В. Набоков), «женский голос, как ветер, несется, / Черным кажется, влажным, ночным» (А.Ахматова)

Published on Jun 16, 2013 by Julia Kardash

мягкий свет, кричащие тона, резкий звук

Uploaded on Apr 1, 2014 by Это Работает

МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК


ГОВОРНИ ДИДАКТИЧКИ ИГРИ ЗА ТВОРЕЧКО ПОТТИКНУВАЊЕ

ОУ "Кочо Рацин", село Ивањевци, прво одделение (2010), наставник Весела Богдановиќ

Uploaded on Dec 18, 2010 by vojkan45

СИМУЛИРАНИ СИТУАЦИИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ КУЛТУРНА И СЛОБОДНА КОМУНИКАЦИЈА

ОУ "Кочо Рацин", село Ивањевци, прво одделение (2013), наставник Весела Богдановиќ

Published on Jan 16, 2013 by VeseVesela

СРПСКИ ЈЕЗИК

И. Клајн, П. Пипер (Београд)

НОРМАТИВНА ГРАМАТИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Published on Dec 11, 2013 by kanal9tvns

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Иван Клајн (Београд)

СРПСКИ ЈЕЗИК: О ЈЕЗИЧКОЈ КУЛТУРИ

Published on Apr 18, 2013 by novosadskatelevizija (18.4.2013)

KULTURA POSLOVNE KOMUNIKACIJE

Sanda Ham (Osijek), Lana Hudeček (Zagreb)

HRVATSKI JEZIK: O POSLOVNOJ KOMUNIKACIJI

Otvoreni studio STV-a, 29. studenoga 2011.

Uploaded on Nov 30, 2011 by Jezicniprirucnik

ЛЕКСИКОГРАФИЯ

Борис Иомдин (Москва)

КОМПЬЮТЕР И СЛОВАРЬ: НЕЗНАКОМЦЫ, КОНКУРЕНТЫ И ДРУЗЬЯ?

Published on Jan 24, 2013 by Полит Ру

Борис Леонидович Иомдин - кандидат филологических наук, старший научный сотрудник, и. о. заведующего сектором теоретической семантики, ученый секретарь диссертационного совета Института русского языка им. В.В. Виноградова РАН.

МЕТОДИКА 

ТЕСТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ПРВИ РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

А) Питање на републичком такмичењу из српског језика

2. Подвуци име града који није на истом дијалекатском подручју као остали: Зрењанин, Апатин, Ваљево, Пожаревац, Шабац, Суботица, Лозница.

Извор: Републичко такмичење из српског језика и језичке културе 2013. у Тршићу

 Б) Питања на припремама за такмичење из српског језика

(аутор Ј.А. ☺)

Литература: П. Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација (І)

М. Окука, Српски дијалекти

Ж. Бошњаковић, Д. Радовановић, Степен испитаности војвођанско-шумадијског дијалекта

Д. Средојевић, Љ. Суботић, Дугоузлазни акценат у новосадском говору: фонетске карактеристике и фонолошка интерпретација
Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика (за средње школе)

Задатак бр 1. П. Ивић (1998) разликује седам поддијалеката у оквиру шумадијско-војвођанског дијалекта: 1. банатско-поморишки; 2. бачки; 3. сремски; 4. говорни тип будимске околине; 5. поддијалекат србијанске Посавине од Дрине до Колубаре (јужна граница није одређена); 6. говоре у северозападној Србији у сливу Колубаре; 7. руднички (шумадијска Колубара, околина Аранђеловца, Качер, руднички крај, горња Лепеница, Гружа, део околине Горњег Милановца). Овај последњи је смештен између смедеревско-вршачког, косовско-ресавског и херцеговачко-крајишког дијалекта (граница није утврђена) и линије доњи ток Колубаре - Сувобор. Одредите уз помоћу карте са административном поделом и карте региона и градова Србије границе сваког од наведених поддијалеката у оквиру шумадијско-војвођанског дијалекта. По потреби можете консултовати и друге карте приложене у овом тесту.

Питање бр. 1. Да ли се Зрењанин, Апатин, Ваљево, Пожаревац, Шабац, Суботица, Лозница налазе на истом дијалекатском подручју?

(кликните на карту да бисте је увећали)

Карта 1: Административна подела Србије (Википедија)

Карта 2: Карта региона и градова у Србији

Задатак бр. 2. Пред Вама је дијалектолошка карта бр. 1. Кликните на карту да бисте је увећали, а потом је детаљно проучите.

Питање бр. 2. Ко је аутор ове дијалектолошке карте и када је она настала?  

Извор (кликните на карту да бисте је увећали)

Задатак бр. 3. Погледајте дијалектолошку карту бр. 2, а потом пређите на следећи задатак.

Извор (кликните на карту да бисте је увећали)

Задатак бр. 4. Погледајте дијалектолошку карту бр. 3. Вероватно сте запазили да на њој нису прецизно одређене границе појединих српских дијалеката на територији Србије.

Питање бр. 3. Које бисте ви корекције унели на овој карти?

Извор (кликните на карту да бисте је увећали)

Задатак бр. 5: Погледајте следећи видео-прилог.

Питање бр. 4: Да ли је војвођански поддијалекат ушао у основицу стандардног српског језика?

Питање бр. 5: Које се методе и технике експерименталне фонетике користе у истраживању говора?

Питање бр. 6: У којим речима је е рефлекс старог јат?

Питање бр. 7: У којим речима се среће губљење гласа [х]?

Питање бр. 8: У којим речима долази до сажимања финалне вокалске групе?

Питање бр. 9: Која фонетска карактеристика је показатељ места акцента у приповедачевом говору? а. интензитет; б. дужина трајања акцентованог вокала (заокружите тачан одговор)

Питање бр.10: У којим речима сте приметили да се вокали изразитије разликују? а. у речима са узлазним акцентом; б. у речима са силазним акцентом; в. у речима са дугим акцентом; г. у речима са кратким акцентом (заокружите тачан одговор)

Питање бр. 11: Да ли се у војвођанским говорима постакценатске дужине (а) чувају или (б) скраћују? (заокружите тачан одговор)

Питање бр. 12: У којим речима се појављују i-рефлекси?

Питање бр. 13: Који глаголски облик у видео-прилогу представља дијалектизам и зашто?

Питање бр. 14: Како гласи дијалекатски облик 3. лица множине презента од глагола волети (у војвођанском поддијалекту)?

 

Published on Sep 23, 2013 by Vojvodjanski Sokak

Задатак бр. 6: Погледајте карту бр. Sl 1147 "Општесловенског лингвистичког атласа" и одредите ареал распрострањености фонетског лика беланце у српским дијалектима. Осенчите простор ареала посебном бојом. 

Питање бр. 15: У којим се дијалектима на територији Србије среће фонетски лик беланце?

(кликните на линк да бисте погледали целу карту ОЛА)

Задатак бр 7: Погледајте следећу карту.  Према Ж. Бошњаковићу и Д. Радовановић (2009) фонетски ликови видути (инфинитив) и видућеш (будуће време) срећу се у југоисточном Срему на линији Батајница - Шимановци - Огар - Купиново. Повуците на карти линију која показује њихову просторну распрострањеност.

Питање бр. 16: Како се у дијалектологији зове ова линија?

Питање бр. 17: Да ли линија коју сте уцртали на карти (а) разграничава два или више ареала, (б) спаја исте појаве на карти или (в) означава сам ареал? (заокружите тачан одговор)   

(кликните на карту да бисте је увећали)

ФИЛОЛОГИЯ

Владимир Новиков (Москва)

МИХАИЛ БАХТИН: СИНТЕЗ ФИЛОЛОГИИ И ФИЛОСОФИИ

Published on May 2, 2013 by uchiuroki

FRAZEOLOGIJA (BiH, SR, HR, CG)

PASTI / PADATI (IĆI / OTIĆI / ODLAZITI / TONUTI / UTONUTI / POTONUTI i dr.) U ZABORAV

Академија уметности, Београд (2012)

Published on Dec 27, 2012 by Mladjen Minic (аутор)

МЕТОДИКА 

ТЕСТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ПРВИ РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

А) Питање на републичком такмичењу из српског језика

1. Напиши којим је писмом и у којем веку писан Законик цара Душана: а) писмо: ______; б) век: ______; Овај Законик писан је _________ језиком са примесама _______________ књижевног језика.

Извор: Републичко такмичење из српског језика и језичке културе 2013. у Тршићу

 Б) Питања на припремама за такмичење из српског језика
(аутор Ј.А. ☺)

Задатак бр. 1: Погледајте следећу фотографију.

Питање бр. 1: Којим писмом је написан најзначајнији правни споменик Немањићке државе?

Извор (кликните на фотографију да је увећате)

Задатак бр. 2: Погледајте следеће две фотографије. На једној се налази текст из Душановог законика, а на другој је текст из Мирослављевог јеванђеља.

Питање бр. 2: На којој фотографији се налази текст из Законика цара Стефана Душана?

(кликните на фотографију да је увећате)

Извор: слика 1 и слика 2

Задатак бр. 3: Погледајте следеће фотографије.

Питање бр. 3: На којој фотографији је приказан цар Душан?  
Питање бр. 4: На фотографији је класик српске литературе средњег века који је написао Живот светог Симеона. Како се он зове? 

     

(кликните на фотографију да је увећате)

Извор: слика 1, слика 2 + текст

Задатак бр. 4: Погледајте слику "Проглашење Душановог законика" Паје Јовановића (1859-1957). Ово ремек-дело настало као поруџбина Краљевине Србије добило је златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године. На њој се налазе цар Душан, царица Јелена, син Урош, као и неке друге историјске личности које су присуствовале проглашењу Законика.

Питање бр. 5: Када и где је донет Душанов законик? 

Извор (кликните на слику да је увећате)

Задатак бр. 5: Погледајте секвенцу 12.04-13.10 из филма о Душановом законику.

Серија "Право у доба Немањића", Душанов законик, 3. епизода (ТВ "Београд", 1978)

Published on Oct 19, 2013 by NoviBeograd45

Питање бр. 6: Којим језиком су писани чланови Законика? 
Задатак бр. 6: Присетите се одгледане секвенце 12.04-13.10 из филма о овом средњовековном споменику.
Питање бр. 7: Како гласе чланови 171 и 172 Законика на савременом српском језику?  

(кликните на текст да га увећате)

Извор: А. Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд, 2004.

ПСИХОЛИНГВИСТИКА. НЕЙРОЛИНГВИСТИКА

МОЗГ И СОЗНАНИЕ

Susan Greenfield (UK), Brain Story: Episode 6 - The Final Mystery

Научно-популярный фильм (BBC, 2000)

Published on Mar 29, 2013 by Юрий Мальцев

КОНЦЕПТУАЛЬНЫЙ АНАЛИЗ

УПРАЩЕННАЯ СХЕМА КОНЦЕПТА ДУША В РУССКОМ И СЕРБСКОМ ЯЗЫКАХ
(По М. Радич-Дугонич и С. Ристич)

Сходства и различия (рус.) / (серб.)

Литература: М. Радич-Дугонич, С. Ристич, Концептуальный анализ имени "душа" в русском и сербском языках и переводная лексикография. В кн. "Реч, смисао, сазнање", Београд, 1999: 193-203.

Человек
 
1. внутренний психический мир человека

Рус. Сокровенное пространство - Сокровенное, закрытое пространство - Сокровенное, ограниченное пространство - Локализованное, ограниченное пространство

Серб. Сокровенное пространство - Сокровенное, закрытое пространство - Сокровенное пространство - Локализованное, ограниченное пространство

2. Бессмертное начало в человеке

Рус. Сценарий переселения - Сценарий поминания - Фрейм экспрессивной речи. Клятва

Серб. Сценарий переселения - Сценарий поминания - Сценарий творения добра/зла - Фрейм экспрессивной речи. Клятва

3. Черты характера человека

Рус. Совесть - Характер - Орган (чувство боли) - Орган (чувство) - Орган (материализованность) - Орган (локализованность) - Мысль - Чувство (локализованность) - Сценарий Чувство (делокализованность) - Психическое состояние - Состояние, настроение, локализованность - Воля - Орган (состояние)

Серб. Совесть - Характер - Орган (чувство боли) - Орган (чувство) - Орган (материализованность) - Орган (локализованность - забота) - Мысль (локализованность) - Чувство - Овеществление - Состояние, локализованность - Локализованность - Орган (гастрономический) - Орган (дыхание)

4. Жизнь

Рус. Сценарий (больной) - Сценарий (убийство) - Сценарий (жертва) - Гастрономические функции

Серб. Сценарий (больной) - Сценарий (предсмертная агония) - Гастрономические функции - Функции органа (дыхание, сердце, вонь)

5. Человек - единое целое

Рус. и серб. Лицо - Единство материального и нематериального - Фрейм (комплимент) - Фрейм (фамильярное обращение)

Сущность

Рус. Важнейшая часть - Тело; Серб.  Важнейшая часть - Центральная часть

Мера, величина

Рус. и серб. Совокупность - Избыток

Обстоятельство, способ действия

Рус. Высшая степень; Серб. Эстетическая оценка

Одушевленное существо (серб.)

Сверхъестественное существо (серб.)

Дух (серб.)

Серб. Нематериальная реальность - Состояние, обстановка

Предмет (серб.)

Инсерт из филма "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" (2009)

Uploaded on Dec 17, 2013 by pera detlic

"Немного солнца в холодной воде"

Выпускной студенческий фильм по учебной дисциплине "Основы фотовидеоискусства" БГТУ.

Published on Jun 28, 2013 by bstu bdtu

DERIVATOLOGIJA (BiH, SR, HR, CG)

GLAGOLSKE IMENICE NA -NJE

Literatura: T. Trezner, Glagolske imenice na -nje

Литература: Б. Ковачевић, Глаголске именице на -ње у српском језику и герунд у енглеском
Грађа за истраживање: М. Јоцић (студент), Глаголске именице у делу „Проклета авлија“ Иве Андрића (семинарски рад)

• T. Trezner (1970) (tvorba glagolskih imenica od svršenih glagola, u daljem tekstu gl. im.): A) gl. imenicu tvori svrš. gl. sa neglagolskom osnovom dobijen od neglagola; B) gl. im. ne tvori svrš. gl. sa glagolskom osnovom (up. oduševiti - oduševljenje : pročitati - 0); "valja imati na umu porijeklo, nastanak svrš. gl."; analogijski oblici: 1. gl. im. na -nje tvori svrš. gl. sa glagolskom osnovom bez osnovnog oponima u trajnim gl. (osloboditi - oslobođenje - 0); 2. gl. im. na -nje tvori svrš. gl. sa glagolskom osnovom, koji se semantički razlikuje od svoga oponima u trajnim gl. (uzbuditi - uzbuđenje - buditi); gl. im. razvrstava na apstraktne ("od glagola s izvršenim početkom radnje", npr. uzbuđenje) i konkretne ("glagoli s izvršenim svršetkom radnje", npr. uzvišenje < brdo).

• Б. Ковачевић (2008): 1) Клајн 2003 разликује а) глаголске именице добијене од глагола помоћу суфикса -ње и б) девербативне именице добијене додавањем других суфикса на гл. основу; 2. у граматикама Маретић 1963, Брабец и др. 1968, Стевановић 1991, Катичић 1986, Барић и др. 1997, Клајн 2003 гл. им. су им. изведене од гл. помоћу суф. -ње (и -ће); у Пипер и др. 2005, Станојчић и Поповић 2004 гл. им. су и именице изведене од гл. помоћу других суфикса; 3) према Вуковић 1950 и Клајн 1998 не може се увек од несврш. гл. творити гл. им. на -ње (нпр. од модалних гл. моћи, смети, требати, гл. типа гинути и др.); Б. Ковачевић (2009): 1. обично се гл. им. сврставају у апстрактне именице; 2. под гл. им. Стевановић 1986, Летић и Вуксановић 2003 подразумевају само им. изведене од гл. помоћу суф. -ње; према Кликовац 2004/2005, Николић и др. 2003 и Станојчић и Поповић 2004 гл. им. су и оне које су изведене од глагола помоћу других суфикса.

Autorice: Irina Žnidar i Hany Tutan (2013)

Film prikazuje čekanje djevojke u parku željezničkog kolodvora. Efekt čekanja je pojačan recitacijom djevojke i gitarskim instrumentalom Balaševićeve pjesme „Bezdan". Film je nastao u sklopu kolegija "Audio i video obrada" na drugoj godini Učiteljskog studija Odjela za odgojne i obrazovne znanosti Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli.

Published on Jun 4, 2013 by Odjel OOZ

ОЛИМПИАДА ПО ЛИНГВИСТИКЕ ДЛЯ ШКОЛЬНИКОВ

ЗАДАТАК БР. 5 (20 БОДОВА)
(Аутор је Хју Добс из Ирске. Овде дајемо скраћену верзију задатка у редакцији уредника.)

Девета међународна олимпијада из лингвистике (Питсбург, САД), 24-31. јули 2011. год. (цео задатак)

Решење задатка

Језик бар-кодова EAN-13 (или GTIN-13) користи се скоро у свим земљама света <...>. <...> [Он се састоји од] 10 главних <...> субкодова. <...>

 (кликните на фотографију да бисте је увећали)

Овај бар-код је са паковања кекса из Велике Британије и почиње бројем земље (системским бројем) 50. Обично први део кода (5-000168) идентификује произвођача, а други део кода (08555) бира произвођач и тај део идентификује производ. Последња цифра је увек контролни збир. <...> Ево још неколико системских бројева: <...> 20-29 - резервисани за продавнице; <...> 64 - Финска <...>

(а) <...> 6. маргарин са ниским садржајем холестерола (Финска); [заокружи само један од понуђених бар-кодова, прим. уред.]

(б) Нацртајте <...> бар-код 1-453927-348790 <...>. Решетка је делимично попуњена <...>.

(ц) Доле наведени бар-код је из Dagbladet, норвешких новина. Напишите пун код. Који је системски број (код земље) Норвешке?

University of Turku

Published on Oct 15, 2012 by Turun yliopisto