ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

УЛОГА ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ У ЈЕЗИЧКИМ КОНТАКТИМА  

Неколико примера језичког утицаја Стефана Верковића у ХІХ веку 
(према Б. Конеском)

• Лингвистичка контактологија проучава лингвистичке и екстралингвистичке аспекте страних језичких утицаја и језичких контаката.

• О улози језичке личности са престижом у македонско-српским (српскохрватским, терминологија Б. Конеског) у ХІХ веку посвећен је рад "Језички утицај Стефана Верковића на његове кореспонденте у Македонији" академика Блажа Конеског из Скопља. Чланак је објављен 1984-1985. године у "Зборнику Матице српске за филологију и лингвистику", бр. XXVII-XXVIII (Нови Сад, стр. 363-365).

• Екстралингвистички аспекати језичких контаката који се фрагментарно разматрају у овом чланку (наводимо само неке): 

1. Биографија утицајне личности језика даваоца (детаљну биографију Стефана Верковића, кореспондентнoг члана Друштва српске словесности, дописног члана Српског ученог друштва и почасног члана Српске краљевске академије, учесника тајних мисија српске владе у различитим крајевима, укључујући и крајеве под Турском, објавио је, између осталих, Љ. Доклетић у "Radovima Zavoda za hrvatsku povijest" 1981. године);
2. Биографија истакнуте личности језика примаоца (на пример, детаљи из биографије Христодула Божикова, учитеља  из солунског села Висока; он је најближи Верковићев пријатељ са којим се дописивао, "изврстан записивач народних приповедака" - оцена Б. Конеског);
3. Психолингвистички аспекти језичких контаката (ставови према мешању језика, позајмљивању, билингвизму; предиспозиције за билингвизам; ниво знања језика у контакту; редослед учења језика; значај животне доби и емоционалних фактора за језичке контакте и др.; лојалност појединца према другом појединцу - Б. Конески истиче да је у писмима приметно "равнање у језичком погледу према Верковићу");
4. Социолингвистички аспекти језичких контаката (однос социјалне групе према употреби србизама / сербокроатизама; значај личних контаката и угледа истакнуте особе језика даваоца са носиоцима језика примаоца и др.);
5. Географски аспект језичких контаката (непостојање територијалних додира између језичких заједница у контакту; С. Верковић, према Б. Конеском, "делује изван своје матице, у једној новој, географски и лингвистички удаљеној средини");
6. Временско трајање контаката (србизми / сербокроатизми се, примера ради, срећу у записима народних приповедака из солунског краја који су настали око 1863. године);    

Село Висока у данашњој Грчкој (Википедија)

Пример савремених екстралингвистичких утицаја у медијима. Дарко Илиевски и Никола Пауновиќ: "Јас сум тој".  

Published on Aug 4, 2012 by Darko Ilievski

• Лингвистички аспекти језичких контаката и утицаја: Х. Божиков према Б. Конеском подражава, преноси синтаксичке обрасце, адаптира (ђ > џ у речи госпоџица). Србизме су блиски сарадници и пријатељи С. Верковића "усвојили у контакту са њим". 
• Пример употребе везника дакле, омиљене речи у писмима Верковића: "<...>; дакле ум имам, ама пари немам";
• Пример употребе везника али: "али понеже јазе сега ки ги земам";
• Пример употребе речи госпоџа: "ох, госпоџа";
• Б. Конески у раду истиче да С. Верковић своју поверљиву мисију назива траговина (мак.
  трговија).

Пример савремених екстралингвистичких утицаја у медијима. DNK feat. Ena - "Од утро до мрак" (explicit)

Published on Jun 22, 2011 by prodjone

КОНТАКТОЛОГИЧЕСКИЙ ТЕРМИНОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ 

РУССКАЯ ИНФЛЮЕНЦИЯ

(Примеры в сербском, македонском и болгарском языках)

серб. ГЕНИЈ, мак. ГЕНИЈ, болг. ГЕНИЙ 
< рус. гений (< лат. genius)

Передача "История математики. Гений Востока" (BBC).  

Published on 3 Аpr 2012 by Дмитрий Власов

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

РЕЧИ СЛОВЕНСКОГ ПОРЕКЛА У САВРЕМЕНОМ ТУРСКОМ ЈЕЗИКУ: ПРИМЕРИ

Литература: М. Ђинђић (Београд), Позајмљенице словенског порекла у савременом турском језику

kosa < (срп., хрв., рус.) коса, semaver < (рус.) самовар, şapka < (рус., буг., срп.) шапка, vişne < (буг., рус.) вишна // вишня, çar < (рус.) царь, pulluk < (буг., срп.) плуг, şaşlık < (рус.) шашлык, agitki < (рус.) агитка, agitprop < (рус.) агитпроп, aparatçik < (рус.) аппаратчик, artel < (рус.) артель, ataman < (рус.) атаман, balalaika < (рус.) балалайка, boyar < (рус.) боярин, votka < (рус.) водка, dekabrist < (рус.) декабрист, kazaçok < (рус.) казачок и др.

https://www.youtube.com/watch?v=oSD0YigRW3o

Türk Hava Yolları Iğdır Havalimanı reklamı (2014).

Published on 23 Apr 2014 by Daily vines compilations

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

DODIRI HRVATSKOGA SA MAĐARSKIM JEZIKOM: PERIODIZACIJA

Literatura: 

• O. Žagar-Szentesi, "Hrvatski u dodiru s mađarskim jezikom". U: Hrvatski jezik u dodiru s europskim jezicima. Prilagodba posuđenica. Zagreb, 2005. 
• K. Katalinić (Zagreb-Budimpešta), Hungarizmi u hrvatskom književnom jeziku od kraja 16. do polovice 18. stoljeća
  

• od kraja IX. stoljeća: doticaj Hrvata i Mađara (zbog doseljavanja Mađara u Panonsku nizinu);
• razdoblje otprilike od XIII. (Hadrovics 1942) do početka XV. stoljeća (Žagar-Szentesi 2005): pojava hungarizama u kajkavskoj crkvenoj terminologiji (Žagar-Szentesi 2005), "ali i uz druga polja kulturnog i društvenog-političkog života" (Katalinić 2013);
• prve potvrde (Žagar-Szentesi 2005; Katalinić 2013) iz druge polovice XVII. stoljeća: hungarizmi se vezuju "za poljoprivredu i seosku kulturu Hrvata" na istoku hrvatskoga govornog područja (u slavonskom štokavskom dijalektu);
• XVIII. i XIX. stoljeće: period slabljenja utjecaja mađarskog jezika; "zamah purizma u Hrvata" (Žagar-Szentesi 2005), otpor prema mađarizaciji; značajnu skupinu predstavljaju kalkovi;
• XX. stoljeće: poslije raspada Austro-Ugarske Monarhije (1918) "jezični dodiri izmedju hrvatskog i mađarskog svedeni su na najmanju mjeru" (Žagar-Szentesi 2005); ograničavanje mađarskoga utjecaja na pogranični prostor i "intimno posuđivanje" (Katalinić 2013);
• Zaključak: minimalan je utjecaj mađarskog jezika na standardni hrvatski jezik; filolozi su utvrdili da u hrvatskom jeziku postoji 39 (M. Gulešić, 1999) ili četrdesetak hungarizama (M. Dürrigl, 1988); na supstandardnoj razini prisutno je oko 170 hungarizama (ekscerpirani su iz rječnika); hungarizmi u čakavskom dijalektu su posuđeni iz kajkavskog (Katalinić 2013).

Kecskeméti Katona József Színház, 2013/2014 évad ajánló

Published on 21 Oct 2013 by kecskemetikatona

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ


ЛЕКСИЧКИ УТИЦАЈ СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА НА РУМУНСКИ ЈЕЗИК: ПЕРИОДИЗАЦИЈА

Литература: Р. Јовановић (Нови Сад), Словенски елементи српског порекла у румунском језику као резултат интеркултуралности. Сусрет култура, IV међународни интердисциплинарни симпозијум, Нови Сад, 2004.

Први период: VI и почетак VII века; долазак Словена на Балканско полуострво (према Емилу Петровићу, в. Р. Јовановић, линк); VI-IX в. (према A. Rosetti, 1953: 14);

Други период: до XIII, односно XIV века; фаза румунско-словенске симбиозе (према Емилу Петровићу, в. Р. Јовановић, линк); до XII века; словенски реликти у румунском језику (према A. Rosetti, 1953: 14; Р. Флора, 1962);

Трећи период: од XIV века; период израженог утицаја словенских језика на румунски језик у области лексике (према Емилу Петровићу, в. Р. Јовановић, линк); од XIII века (према A. Rosetti, 1953: 14);

Четврти период (карактеристичан за румунске банатске говоре): до 1918. године и од 1918. до данас; период директног контакта Срба и Румуна у оквиру Аустријског царства и Аустроугарске; србизми се срећу у свим румунским банатским говорима; од 1918. године до данас интензиван је српски лексички утицај на говор банатских Румуна у Србији.

„Revizorul” de Nikolai Vasilievici Gogol, la Teatrul Național din București (Reportaj Hotnews.ro, 2013)

Примери 
србизама према критеријуму употребе (припадност општој и посебној лексици):
кликните на линк

Статистика:

Према A. Rosetti ("Mélanges de linguistique et de philologie", 1947: 333) око 5800 речи у румунском језику је јужнословенског порекла.

Revista Teatrală Radio (2013)

Published on 7 May 2014 by pera detlic and Alina Neagu

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ ДЛЯ РУСИСТОВ

ВЛИЯНИЕ РУССКОГО ЯЗЫКА НА ФОРМИРОВАНИЕ АЛБАНСКОЙ НАУЧНО-ТЕХНИЧЕСКОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ: ПРИМЕРЫ

Литература: Э. Ляфе (Тирана), Развитие книжной лексики албанского языка во второй половине XX в. (влияние русского языка), Studia Linguistica et Balcanica. Санкт-Петербург, 2001: 346-352.

• алб. bërthamore < рус. модель ядерный (# - заменен прежний албанский термин романского происхождения nuclear);
• алб. ndryshore < рус. переменная (# алб. variabël);
• алб. përndarje < рус. распределение (# алб. distribution);
• алб. qendërikës < рус. центробежный  (# алб. centrifug);
• алб. ujëmbledhës < рус. водохранилище (# алб. rezervuar).
  

Shkodra (Albania), the cycling city!

Uploaded on 7 Dec 2011 by mobalb

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ


НЕКОЛИКО ДАТУМА ИЗ ИСТОРИЈЕ РУСКО-СРПСКИХ ЈЕЗИЧКИХ КОНТАКАТА

Литература: 

• Ј. Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама. Фото Футура, Београд, 2004. 
• А. Младеновић, Типови књижевног језика код Срба у другој половини XVIII и почетком XIX века, Нови Сад, 1973.

• 1262. - русизми се срећу у "Иловичкој крмчији", најстаријем сачуваном препису "Крмчије" Светога Саве (српска редакција старословенског језика);
• писма од 1. 9. 1718. и 20. 10. 1721. - молба митрополита Мојсија Петровића руском цару Петру Великом да му пошаље, између осталог, књиге и руске учитеље;
• 1722. - позитиван одговор на молбу;
• 1. 10. 1726. - руски учитељ и преводилац Максим Суворов отвара словенску школу у Сремским Карловцима; донео је из Русије 400 примерака буквара "Первое учение отроком" Т. Прокоповича из 1722. године, 70 примерака словенске граматике М. Смотрицког издате 1721. године, 10 примерака речника "Лексикон треязычный, сиречь речений славенских, еллино-греческих и латинских сокровище" из 1704. године;
• 1733. - обраћање митрополита Вићентија Јовановића, наследника митрополита Мојсија Петровића Духовној Академији у Кијеву; у Сремске Карловце долази прва група од шест учитеља, а најзначајнији је Емануил Козачински; он отвара "Славенско-латинску школу" која је била према Ј. Скерлићу "богословско-учитељско училиште" (Collegium slaveno-latino carloviciense, 1733-1737); они шире руску редакцију црквенословенског језика која потом постаје званични језик српске цркве;
• 1755. - митрополит Павле Ненадовић прештампава граматику М. Смотрицког.

Извор: А. Арсеньев, Русская эмиграция в Сремских Карловцах

Емисија "Варошарије" Радио-телевизије Војводине (2007)

Uploaded on Nov 12, 2010 by Aleksandar Zec

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

СМЕШАННЫЙ ЯЗЫК: МЕДНОВСКИХ АЛЕУТОВ ЯЗЫК

Литература: Е.В. Головко, Медновских алеутов язык

• возник к концу ХІХ века в "экстремальной" ситуации языкового контактирования нескольких алеутских диалектов и русского языка; результат переключении и смешении кодов;
• Г.А. Меновщиков открыл медновских алеутов язык в 1963 году;
• ученые предполагают, что для жителей острова Медный алеутский был родным языком, а русский - вторым языком;
• фонологическая система "представляет собой компромисс между алеутской и русской фонологическими системами", "с большей доли алеутских черт" (Головко 1997); так, например, смычные [п], [б] и фрикативные [ф] и [в] появились под влиянием русского языка;
• черты алеутского языка преобладают в морфологии; с другой стороны, русскими по доминирующему влиянию являются субъектные и объектные личные местоимения, а также наречия, союзы, частицы и междометия;
• в синтаксисе наблюдается "компромиссное сочетание алеутского и русского при несколько большем прицентном соотношении русских черт" (Головко 1997);
• Е.В. Головко пишет, что все элементы алеутского языка представлены "без упрощения", а все элементы возникшие под влиянием русского языка "искажены"; для медновских алеутов языка характерно наличие фонологических систем алеутского и русского языков;

Отрывки из д/ф "На краю земли Российской"

Published on Mar 29, 2014 by pera detlic

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

ТАЙМЫРСКИЙ ПИДЖИН (ГОВОРКА)

В.Ю. Гусев, О происхождении некоторых элементов говорки (русского таймырского пиджина)

Некоторые примеры из работы В.Ю. Гусева: послелог место


Послелог место "копирует употребления локативных падежей северосамодийских языков" (В.Ю. Гусев)


(1) место < калька долганского hir (говорка в среде русско-долганских языковых контактов);
(2) употребление место по северосамодийскому образцу среди нганасанов и, возможно, энцев;

• (Аллатив) гов. Ночью когда меня тебя место ходил. // ср. рус. Когда я ночью приходил к тебе.
• (Локатив) гов. Дорога место какой-то черный лежит. // ср. рус. На дороге что-то черное лежит.
• (Аблатив) гов. Тут лук вытащил нога место. // ср. рус. Тут лук вытащил из ноги.
• (Пролатив) гов. Меня русский говорка место казать будет. // ср. рус. Я буду говорить на русском языке.

Из д/ф "Редкие люди. Нганасаны. Последние из шаманского рода"

Published on Mar 28, 2014 by pera detlic

Таймырский полуостров - самая северная материковая часть суши Евразийского континента, которая простирается от мыса Челюскина до северного уступа Среднесибирского плоскогорья.

Published on Jan 22, 2014 by Норильский никель

ЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ КОНТАКТОЛОГИЯ

РУСКО-СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ КОНТАКТИ

(појмовно-терминолошки апарат, врсте адаптације, трансфонемизација, трансграфематизација и трансакцентуација)

Published on Mar 24, 2014 by pera detlic

Питања на припремама за такмичење из лингвистике за први разред средње школе
(аутор Ј.А.) 

Литература:

• Ј. Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама. Фото Футура, Београд, 2004; Радови из лингвистичке контактологије. Фото Футура, Београд, 2012. 
• R. Filipović, A. Menac, Engleski element u hrvatskome i ruskom jeziku. Školska knjiga. Zagreb, 2005.

Задатак бр. 1: Одгледајте инсерте из серије "Луде године. Шести део" из 1984. године. Глумац Драган Бојанић Гидра игра Србина Жику Павловића, док Љиљана Шљапић глуми Рускињу грофицу Романову. У једном инсерту појављује се слушкиња грофице Романове која има руско порекло, а глуми је Српкиња.    

Питање бр. 1: У којој средини се одвија језички контакт? 

• а) монолингвалној; б) билингвалној; в) полилингвалној (заокружите тачан одговор);

Питање бр. 2: Да ли су у филму руски и српски језик у (а) директном и (б) индиректном контакту? (заокружите тачан одговор)

Питање бр. 3: Који језик је (а) језик прималац, (б) доминантни језик давалац и (в) језик посредник?

Задатак бр. 2: Према теорији језика у контакту Р. Филиповића и Ј. Ајдуковића адаптација може да буде примарна, секундарна и терцијарна. Прочитајте о томе у литератури.

Питање бр. 4: Коју врсту адаптације пролази конструкција „Ја – Жика Павловић“ и синтагма „визит карточка“?

Питање бр. 5: Коју врсту адаптације пролазе контактолексеме под руским утицајем тројка, балалајка и атаман?

Питање бр. 6: У ком временском периоду се одиграла адаптација контактолексеме под руским утицајем козак?

Питање бр. 7: Како се зове процес активације латентних места и попуњавања празних места под страним утицајем према одређеним правилима? 

• а) супституција; б) импортација; в) адаптација; г) интеграција; д) интерференција (заокружите тачан одговор);

Питање бр. 8: Да ли је глаголски облик (рус.) гуляемо <...> // (срп.) гуљајемо <од љубави> који изговара Жика Павловић резултат (а) адаптације, (в) интерференције или (г) интеграције?  (заокружите тачан одговор)
Задатак бр. 3: Напишите (а) дериват од просте (неизведене) контактолексеме степа, као и (б) контактолошке / етимолошке квалификаторе који стоје уз одреднице атаман и благодарити у контактолошким и дескриптивним речницима.
Питање бр. 9: У чему је разлика између појмова (а) контактолексема и реплика, као и појмова (б) контактолексема под руским утицајем и русизам?

Питање бр. 10: Како се зове општа контактолошка јединица? 

• а) позајмљеница; б) контактема; в) страна реч; г) реплика (заокружите тачан одговор);

Питање бр. 11: Шта је контактолексема? 

• а) позајмљеница; б) контактолошка јединица на лексичком нивоу; в) домаћа реч; г) страна реч; д) позајмица; ђ) интернационализам; е) туђица; ж) варваризам; з) калк; и) неологизам; ј) реч страног порекла; к) русизам (заокружите један тачан одговор);

Питање бр. 12: Да ли је реч извините (а) контактолексема под руским утицајем, (б) позајмљеница, (в) русизам? (заокружите нетачан одговор)   

Задатак бр. 4: Наведите примере за компромисну реплику и реплику, као и њихов руски модел.

Питање бр. 13: Како се у теорији трансфера зове замена фонема језика даваоца фонемама језика примаоца?

Питање бр. 14: Како се у теорији трансфера зове адаптацијски процес замене фонолошких елемената језика даваоца у језику примаоцу?
Задатак бр. 5: Направите табелу која ће садржати упоредну анализу фонолошких система језика примаоца и језика даваоца. Представите фонолошки опис руског модела степь и српске реплике степа.

Питање бр. 15: Шта је контактофонема под руским утицајем?
Питање бр. 16: Колико има фонема у руском моделу степь и одговарајућој српској реплици?

Питање бр. 17: Да ли <а> представља контактофонему у контактолексеми степа?

Питање бр. 18: Да ли је <к> у козак контактофонема под руским утицајем?

• а) јесте, јер се не разликује од одговарајућег руског модела; б) јесте, јер се од руског модела не разликује по месту и начину творбе; в) јесте, јер је добијена трансфонемизацијом, одн. активирањем одговарајућег елемента (латентног места) у систему језика примаоца под утицајем језика даваоца; не разликује се од руског модела по месту и начину творбе, али постоји извесна разлика у степену тврдоће (заокружити тачан одговор);

Задатак бр. 6: Одгледајте поново инсерте из филма и запишите све контактолексеме под руским утицајем у којима је дошло до трансфонемизације.

Питање бр. 19: Трансфонемизација може да буде нулта, делимична и слободна. Којим су типом трансфонемизације адаптиране контактолексеме под руским утицајем Ниночка, Николајевна и специаљист.

Питање бр. 20: Које контактолексеме под руским утицајем адаптирају ортографију према слободној трансфонемизацији?

Питање бр. 21: Шта је импортација фонема и да ли се среће у говору глумаца?

Задатак 7: Направите листу контактолексема из филма и утврдите начин формирања ортографије. Према контактолошкој теорији ортографија основног облика контактолексеме под руским утицајем може се формирати према ортографији модела, његовом изговору и на комбинован начин (на пример, према ортографији модела и систему дистрибуције графема у линеарном низу којим се означава одређени лингвистички садржај језика примаоца).

Питање бр. 22: На који начин је формирана ортографија контактолексема под руским утицајем Ниночка, Николајевна // Николаевна, степа и тројка?

Задатак бр. 8: Наведите примере у којима је дошло до нулте трансакцентуације места акцента.